Mnogo puta sam gledala film i ostala zatečena ne samo pričom već i načinom na koji je jedna scena uspela da kaže toliko bez mnogo reči. Tada se zapitam ko je to prvi zamislio.
Još više me fascinira koliko ljudi učestvuje u stvaranju filma, od onih koji osmišljavaju likove do ekipe koja satima priprema nekoliko sekundi snimka. Na velikim setovima desetine i stotine ljudi i zanimanja doprinose jednoj sceni.
Ipak, kada se završe odjavne špice, najčešće pamtimo ime reditelja, dok scenarista ostane u drugom planu.
Zanimalo me je gde se njihove odgovornosti razlikuju i ko odlučuje o konačnom rezultatu.
Gde se završava posao scenariste, a počinje posao reditelja?
Uloge reditelja i scenariste često se mešaju jer oboje oblikuju filmsku priču, ali to rade na različite načine i u različitim fazama nastanka filma. Onima koji žele da upoznaju oba procesa, Dominus kurs režije i pisanja scenarija predstavlja edukacije koje povezuju razvoj priče sa njenim prenošenjem na ekran.
Šta je posao reditelja?
Reditelj vodi kreativnu realizaciju filma i odlučuje kako će napisane scene biti predstavljene gledaocu. Sa direktorom fotografije bira postavku kamere i način snimanja.
Sa glumcima razgovara o motivima likova, reakcijama i tempu dijaloga. Ista rečenica može zvučati kao pretnja, šala ili priznanje, zavisno od načina na koji je glumac izgovori.
Reditelj učestvuje i u pripremama, izboru saradnika i kasnijem oblikovanju filma kroz montažu i zvuk. Ipak, ne radi sve samostalno, a obim njegovog odlučivanja zavisi i od produkcije i ugovorenih ovlašćenja.
Šta je posao scenariste?
Scenarista razvija priču, postavlja njen zaplet i gradi likove čije odluke pokreću radnju. U scenariju određuje šta se događa u svakoj sceni, gde se radnja odvija i šta likovi govore.
Dobar dijalog nije samo razmena informacija između dve osobe. Scenarista razmišlja i o onome što lik prećuti, o sukobima koji se postepeno razvijaju i o tome koliko publika u datom trenutku treba da zna.
Pisanje često podrazumeva više verzija, skraćivanje pojedinih delova i promene redosleda događaja.
Neki scenaristi nastavljaju da sarađuju tokom snimanja, dok drugi predaju tekst pre nego što se uključi ostatak ekipe.
Kako jedna napisana scena postaje filmska scena?
Zamislimo jednostavnu situaciju: žena dolazi kući, zatiče otvorena vrata i shvata da nešto nije u redu. Scenarista određuje njene postupke i razlog straha, ali na papiru nema zvuka koraka ni trajanja tišine.
Reditelj zatim odlučuje da li ćemo prvo videti njeno lice ili praznu sobu. Sa ekipom odlučuje kako osvetliti prostor i koliko dugo glumica stoji pred vratima.
U montaži scena dobija novi ritam: jedan kadar ostaje, drugi nestaje, a zvuk dolazi ranije. Priča se zato ne završava pisanjem scenarija, ali ni poslednjim danom snimanja.
Zašto se neke od najboljih scena razlikuju od scenarija?
Scenario je osnova za rad, a ne garancija da će svaki pokret i svaka replika ostati nepromenjeni.
Lokacija može nametnuti drugačije rešenje, glumac može predložiti reakciju, a reditelj proceniti da kraća scena govori više.
Jedan poznat primer dolazi iz filma „Indijana Džons i otimači izgubljenog kovčega“. Kako piše City Magazine, planirana duža borba sa ratnikom koji nosi sablju zamenjena je kratkim trenutkom u kojem Indijana vadi pištolj, pošto se Harison Ford razboleo tokom snimanja.
Ta promena nije poništila osnovnu ideju scene, već joj je dala drugačiji ritam i humor. Pokazuje i zašto završni film ne mora odgovarati prvobitnom tekstu.
Može li ista osoba biti i reditelj i scenarista?
Može, i takvi autori često imaju veću mogućnost da povežu način pripovedanja sa načinom snimanja. Ipak, pisanje i režija ostaju dva odvojena posla, čak i kada ih obavlja ista osoba.
Zanimljiv primer pruža reditelj i scenarista Džim Džarmuš, koji je za film „Otac majka sestra brat“ pisao likove imajući određene glumce na umu. U intervjuu za ELLE Srbija objasnio je da su Kejt Blanšet i Viki Krips kasnije zamenile prvobitno zamišljene uloge, jer su im više odgovarali drugi likovi.
Rad sa glumcima može promeniti i zamisao autora koji potpisuje oba posla. Autorstvo u filmu zato podrazumeva i spremnost da se prihvati bolji predlog.
Ko još utiče na priču koju na kraju vidimo?
Ni imena scenariste i reditelja ne objašnjavaju sve odluke. Način na koji publika doživljava likove zavisi i od saradnika koji ponekad ostanu neprimećeni:
Producent organizuje uslove rada, finansiranje i važne produkcione odluke, koje mogu uticati na obim priče.
Direktor fotografije sa rediteljem oblikuje kadar, osvetljenje i način na koji posmatramo događaje.
Montažer bira redosled i trajanje kadrova, čime utiče na napetost i jasnoću radnje.
Kompozitor i ekipa za zvuk pomažu da gledalac oseti promenu raspoloženja, čak i kada nema dijaloga.
Glumci kroz govor, pokret i reakcije dodaju likovima slojeve koji nisu u potpunosti zapisani.
Koliko takav doprinos može biti veliki vidi se i u našem tekstu o najvećim glumačkim transformacijama u istoriji filma. Promena glasa, držanja ili načina kretanja nekada govori o liku jednako koliko i napisane replike.
Da li je u televizijskim serijama raspodela posla drugačija?
Kod serija često radi čitav tim scenarista, jer je potrebno održati razvoj likova kroz više epizoda ili sezona.
U nekim produkcijama glavnu kreativnu kontrolu ima showrunner, osoba koja vodi scenaristički tim i usklađuje dugoročni pravac serije sa produkcijom.
Različite epizode mogu režirati različiti ljudi, dok priča mora ostati povezana. Zbog toga ime reditelja pojedinačne epizode ne govori nužno ko je osmislio čitavu sezonu.
Ko onda zapravo zaslužuje potpis ispod priče?
Ako govorimo o zapletu, likovima i napisanim scenama, najdirektniji odgovor je scenarista. Ako govorimo o tome kako smo priču doživeli kroz kadar, glumu, tempo i zvuk, reditelj ima ključnu ulogu zajedno sa svojim saradnicima.
U praksi granice nisu uvek oštre: ideja može poteknuti od producenta, knjige, scenariste ili samog reditelja, a završne odluke zavise od načina rada konkretne produkcije.
Bolje je razumeti pojedinačne doprinose nego celokupnu zaslugu pripisivati jednom imenu.
Često postavljana pitanja
Za kraj…
Scenarista daje priči strukturu, likove i reči, dok reditelj sa filmskom ekipom pronalazi način da sve to postane iskustvo koje gledamo i čujemo. Kada me sledeći put neki kadar zadrži u mislima i posle filma, znaću da iza njega verovatno stoji više od jednog dobrog poteza.
